Uticaj ekstremnih zimskih temperatura i prolećnih mrazeva na plodove

12.07.2026

Uticaj niskih temperatura i prolećnih mrazeva na jabuke, šljive i letnje grožđe

Glavni rizici povezani sa ekstremno niskim zimskim temperaturama i prolećnim mrazevima

Jabuke, šljive i letnje grožđe suočavaju se sa mnogim vremenskim opasnostima koje mogu oštetiti njihove pupoljke, cvijeće i plodove. Glavna šteta je uzrokovana vrlo niskim temperaturama, iako tijela ovih plodova mogu izdržati takve temperature. Kod jabuka, šljiva i ljetnog grožđa dolazi do kretanja soka u proljeće, gdje pupoljci počinju da bubre, a tokom ovih događaja gube sposobnost da izdrže niske temperature, posebno ako se takve temperature javljaju tokom prolećnog perioda.

Prolećni mrazevi se smatraju velikim rizikom koji pogađa većinu plodova. Efekat prolećnih mrazeva na jabuke, šljive i letnje grožđe zavisi od nivoa niskih temperatura, trajanja izlaganja, kao i od faze razvoja cveta. Na razvojne faze jabuka, šljiva i letnjeg grožđa utiču sledeći faktori:

• Nadmorska visina (svakih 33 metra, cvetanje se odlaže za jedan dan);
• Podloga (jabuke cvetaju ranije ako se kaleme na slabe vegetativne podloge);
• Telesna starost (što je telo drveta starije, to ranije cveta);
• Oštrina rezova;
• Lokacija (ista sorta cveta ranije na jugu i istoku u odnosu na lokacije na severozapadu);
• ishrana;
• Zaštita od bolesti i štetočina;
• Položaj voćnjaka, posebno pravci redova voćnjaka (sever i jug);
• Gubitak zavisi od visine krošnje drveta. Što je veća krošnja drveta, to je veći gubitak;
• Hrana bogata fitohormonima i elementima u tragovima.
   

Međutim, pored ostalih faktora koji utiču, tri glavna rizika povezana sa hladnim temperaturama koje utiču na produktivnost voća su sledeći:

1. Ekstremno niske zimske temperature,
2. Kasni prolećni mrazevi i
3. Rani jesenji mrazevi.
   

Kritični periodi koji utiču na razvoj jabuka, šljiva i letnjeg grožđa.
Kritični period predstavlja vreme kada su pupoljci, cvetovi i plodovi veoma osetljivi, a svaki spoljni faktor kao što je niska temperatura negativno utiče na njihov razvoj i značajno smanjuje proizvodnju u vreme žetve.

a. Ekstremno niske zimske temperature za jabuke, šljive i letnje grožđe: Smatra se da je period između 1. decembra i 19. marta – kada se mogu javiti ekstremno niske zimske temperature do ≤-30 °C.

b. Kasni prolećni mrazevi za jabuke, šljive i letnje grožđe: Uticaj prolećnih mrazeva (faza I) od 20. marta do 9. aprila na jabuke, šljive i letnje grožđe – ovo je faza uvenuća pupoljaka i najkritičnija faza u vezi sa prolećnim mrazevima, jer je većina pupoljaka, posebno jajnika, veoma osetljiva na niske temperature.

Uticaj prolećnih mrazeva od 10. do 30. aprila (faza II) na jabuke, šljive i letnje grožđe – ovo je faza cvetanja kada se pojavljuju cvetovi.

Duži period cvetanja omogućava veće mogućnosti za normalno oprašivanje, varenje i sadnju jabuka, šljiva i grožđa za leto. Za svaki dan cvetanja koji nastupi ranije od prosečnog datuma cvetanja, šanse za mraz se povećavaju. Iz gore navedenih faktora može se videti da se cvetanje dešava u različito vreme na različitim mestima za istu sortu jabuka, šljiva i letnjeg grožđa. U regionima Kosova, cvetanje počinje ranije u regionima sa nižom nadmorskom visinom, a kasnije u regionima sa višim nadmorskim visinama kao što su Prizren (20. april), Ferizaj (28. april) i Dragaš (12. maj). Kada počne period cvetanja, jak mraz može prouzrokovati ozbiljnu štetu na cvijeću u zavisnosti od trajanja mraza.

Uticaj prolećnih mrazeva od 1. do 15. maja – Prolećni mrazevi (faza III) na jabuke, šljive i grožđe za leto; ovo je period formiranja plodova. Novoformirani plodovi voćaka su veoma osetljivi na kasne prolećne mrazeve - faza III.

Kako poljoprivrednici mogu ublažiti ove rizike?

Postoje dve metode koje poljoprivrednici mogu koristiti da se zaštite od mogućih gubitaka ili da ublaže ove gubitke. Poljoprivredno osiguranje za jabuke, šljive i letnje grožđe,

• Agrotehničke mere kao direktne akcije.
  

Model poljoprivrednog osiguranja zasnovan na modelu vremenskog indeksa za jabuke, šljive i letnje grožđe predložen je kao najpogodniji i najpraktičniji model za pokretanje poljoprivrednog osiguranja na Kosovu.

Prednosti indeksnog modela u odnosu na tradicionalno osiguranje su navedene u nastavku:

• Indeks osiguranje takođe omogućava pokriće za male i individualne poljoprivrednike;
• Za osoblje osiguravajućeg društva nije potrebna specijalizacija u poljoprivredi;
• Za prodaju polisa nije potrebna stručnost;
• U slučaju gubitaka, nije potrebna procjena nastalih gubitaka;
• Indeks osiguranje je transparentan jer omogućava osiguranicima da imaju direktan pristup informacijama na osnovu kojih će se obračunavati isplate;
• Niski operativni i transakcijski troškovi.

Tradicionalno osiguranje trenutno nije pogodno za primenu na Kosovu, jer zahteva duboku stručnost i znanje o osiguranju, proceni rizika i proceni gubitaka.

Agrotehničke mere za sprečavanje oštećenja od ekstremno niskih zimskih temperatura i kasnih prolećnih mrazeva
Indirektne mere su:

• Izbor dobrog geografskog položaja za uspostavljanje voćnjaka,
  
• Izbor vrsta i sorti koje cvetaju kasnije,
   
• Pokrivanje stabala voćaka snegom,
   
• Zalivanje voćaka oko deset dana pre cvetanja.

Poznato je da voćke tokom perioda cvetanja više utiču na mrazeve na malim nadmorskim visinama i na južnim i jugozapadnim položajima, pa se preporučuje izbegavanje ovih lokacija. Neke rane sorte jabuka cvetaju ranije i ozbiljno su oštećene kasnim prolećnim mrazevima, tako da ih ne treba saditi u takvim područjima. Koristite samo sorte kasnog cvetanja koje izbegavaju kasne prolećne mrazeve.

Postavljanjem snega oko drveća, rizik od kasnih prolećnih mrazeva može se u velikoj meri izbeći tokom perioda cvetanja. Njegov efekat se zasniva na hlađenju korenovog sistema od otopljenog snega. Da bi se sneg brzo otopio, treba ga položiti kao traku, a zatim prekriti slamom.
Navodnjavanje, kada uslovi dozvoljavaju, ako se uradi oko deset dana pre cvetanja, postiže efekat sličan snežnim padavinama, jer voda hladi korenje voćaka i oni počinju da apsorbuju vlagu i neorganske materije mnogo kasnije, što rezultira kasnijim cvetanjem voćaka za nekoliko dana. Indirektne mere ne pružaju uvek potpunu zaštitu, već samo smanjuju rizik.

Direktne mere su:
Dim ili zamagljivanje iz voćnjaka je najsigurnija mera za borbu protiv kasnih prolećnih mrazeva. Ovo je najjeftinija metoda, a uspeh se postiže ako niske temperature nisu previše oštre, jer to smanjuje temperaturu na 1,5 ° C. Dim nastaje paljenjem materijala koji proizvode veoma gust dim.

Grijanje voćnjaka - Grejanje vazduha u voćnjacima je sigurnija zaštitna mera, ali je prilično skupo i primenjuje se samo na voćke visokog intenziteta. Grejanje se vrši specijalnim pećima, gde se umesto drveta koristi drveni ugalj.

Veštačka kiša - Veštačko navodnjavanje voćaka tokom perioda cvetanja može da spreči pojavu kasnih prolećnih mrazeva. U ovom slučaju, temperatura može porasti od -5 ° C do -1 ° C. Prskanje prestaje kada led na granama počne da se topi.

Opšti zaključak: - Uzgajivači jabuka, šljiva i vinove loze, kako bi izbegli gubitke zbog klimatskih uslova (kasni prolećni mrazevi i duboki zimski mrazevi), treba da koriste obe gore navedene mere. Ove dve mere su od posebnog značaja i međusobno se nadopunjuju: obezbeđivanje poljoprivrednog indeksa i sprovođenje agrotehničkih mera. Primena ove dve mere pomaže poljoprivrednicima da smanje gubitke na nivo prihvatljiv za poljoprivrednika.